Teatar Le Studio

Istrajnost teatar Le Studio
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate?

Zovem se Sanja Maljković. Sa francuskim rediteljem Žan-Batist Demarinji sam 2008. godine osnovala nezavisno pozorište Kroz prozor fabrika, a pre tri godine i intimni teatar sa redovnim repertoarom – Le Studio.

Gde živite?

Živimo i radimo u Beogradu. Teatar se nalazi u ulici Venizelosova 42, na Donjem Dorćolu.

Poznati ste kao ili Ljudi Vas prepoznaju kao?

Teatar Le Studio je skriveni, ušuškani teatar. Nalazimo se u jednoj dvorišnoj kući, na prvom spratu. Dočekaće vas opuštena atmosfera, nasmejana lica domaćina, dobra muzika. Smestićete se u kauče i u nesmetanom razgovoru sa svojim prijateljima dočekati početak predstave. Predstavu će najaviti reditelj koji će vam reći šta on smatra da je važno da znate i zbog čega mi radimo to što radimo, na način na koji radimo. Pokušaće da vam prenese deo naše ljubavi i posvećenosti pozorištu.

Predstava se igra na metar od publike, glumci su toliko blizu da ne prolazi nikakva „šmira“ i neprisutnost. Svaka predstava nam je potpuno različita, jer nas zanima pozorišna umetnost u svom njenom bogatstvu i izazovima. Na repertoaru su politička komedija „Nemam da platim i neću da platim“, tragikomedija o 80-tim „Jedan zarez nešto“, umetnička multimedijalna predstava rađena po poemi „Transsibirska proza“, komedija o svakodnevnici prijatelja iz Beograda „Raspareni par“, karneval „Pod mlečnom šumom“, autorski projekat „Istrajnost“… kao što vidite, i žanrovski i tematski raznolika ponuda.

Ono što jeste karakteristično, je da su sve od ovih predstava umetnički zahtevne, a i pored toga napravljene tako da budu zabavne i komuniciraju sa svima. Mi smatramo da pozorište pripada svima i da je važno da kroz pozorište budimo dijalog o važnim temama koje nas se tiču.

Otuda i naša navika da posle predstave pozovemo publiku na druženje sa umetničkim timom. Važna nam je reakcija publike, važno nam je da upoznamo ljude koji nam dolaze. Ljudi se rado odazovu pozivu. Naša publika se širi uglavnom preko preporuke i posebno nam je drago što iako imamo redovan repertoar svakog petka i subote – nemamo problem da napunimo pozorište.

prostor teatar le studio

Koje je tvoje zvanje, a čime se bavite?

Završila sam arhitekturu sa master diplomom, a trenutno sam na doktorskim studijama iz scenskog dizajna. Na istom fakultetu (Fakultet tehničkih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, studije scenskog dizajna) i radim kao asistent u nastavi. Ubrzo nakon što sam završila fakultet osnovala sam pozorište i radim kao direktor, projekt menadžer i scenograf (i još mnogo toga…).

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom ili radite na ovom projektu?

Shvatila sam još na fakultetu kad sam počela da slušam predavanja i upoznala profesora Radivoja Dinulovića, koji je pozorišni čovek pun ljubavi i znanja prema pozorišnom svetu.

Kad sam upoznala Žan-Batista prepoznala sam da sa njim mogu da radim pozorište kakvo želim – i tada sam se upustila u realizaciju.

Kako biste opisali svoj posao/ rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

U odnosu na šta? Na druge profesije – svaka profesija je drugačija… mi ovde radimo direktno sa ljudima, sa umetničkim izrazom, u svetu u kojem je sve moguće. Rad na predstavi je kreiranje druge realnosti koja će kasnije uvući publiku. Mi se igramo i pozivamo vas da se igrate sa nama. A sa druge strane, naša igra je bazirana na znanju, redovnim treninzima i ozbiljnom, posvećenom radu. Smatram da umetnost, kao i svaka druga profesija, zahteva puno promišljanja, pripreme, rada, vremena, discipline. A pozorište i timski rad.

Ono što jeste posebno je način na koji mi radimo pozorište. Mi smo nezavisni, što znači – nemamo baš para. Radimo zahvaljujući posvećenim ljudima koji veruju da to što zajedno radimo ima smisla.

transsibirska proza teatar Le studio

Kako biste opisali svoj stil?

Direktno, iskreno, dinamično, bogato, sa merom, intimno, zahtevno… to su neki pridevi koji bi mogli da se stave u opis toga što radimo.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Najteže je bilo naviknuti se na činjenicu da sve zavisi samo od nas samih. Jednom kad to prihvatite – sve je moguće.

Šta je najlepše sto Vam ovaj posao donosi?

Igru i rad sa divnim, kreativnim i posvećenim ljudima; reakcije publike koju su naše predstave dotakle, promenile; nova znanja i otkrića; utisak da na nekog utičete; nešto menjate na bolje…

Šta Vas inspiriše?

Svakodnevnica (okruženje, prijatelji, ljudi uopšte), filmovi, slikarstvo, druge predstave, vesti, knjige, muzika… sve što sadrži život u sebi.

nemam da platim i necu da platim teatar Le studio

Šta je ono sto Vas u ovom poslu plaši?

Uvek nas plaši da predstava neće uspeti da uvuče publiku, da komunicira sa njom. To nam se za sada nije desilo, ali to je moj najveći strah. Da napravimo nešto, uložimo ogromnu energiju, vreme, posvećenje i nas same – što na kraju ne funkcioniše.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Važno nam je da budemo pošteni i odgovorni prema temama kojima se bavimo, prema društvu u kom i za koje stvaramo, prema sebi i prema drugim članovima tima, prema publici, prema pozorišnoj umetnosti.

Knjiga, film, muzika koji Vas inspirišu?

Mnogo ih je. Knjige, film i muzika su naša glavna inspiracija u radu.

Do čijeg mišljenja držite?

Do ljudi koji se bave problematikom, a ne njima samima. Nije mi važno koliko su obrazovani, važne su namere i sadržaj.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Bila nam je važna podrška koju nam je uputio Predrag Matvejević, kad je pogledao našu prvu predstavu „Jedan zarez nešto“ koju smo radili inspirisani njegovim tekstovima. Njega i njegov rad mnogo poštujemo i zato nam je bilo važno da bude zadovoljan predstavom.

Drugi važan trenutak nam je bio kad smo igrali „Nemam da platim“ u fabrici u Zrenjaninu pred radnicima za 1. maj. Nakon predstave smo se okupili i razgovarali o predstavi (koja je inspirisana njihovom pričom i govori o položaju radničke klase) sa radnicima  gde su oni sa nama podelili svoje utiske i reakcije. To iskustvo nam je bilo jako važno.

prostor teatra le studio

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Mnogo ih je.

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Da dođemo do toga da ne moramo toliko vremena da ulažemo u preživljavanje, već da to vreme ulažemo u rad na predstavama i privlačenje publike.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Sve je na vama.

Više informacija o samom teatru možete pogledati na njihovoj zvaničnoj prezentaciji – lestudio.tk

 

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *