Joana Knežević

Deca Noci
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Ivana-Joana Knežević. Ime pod kojim stvaram je Joana Knežević. Ja sam glumica-performerka, a od prošle godine sam počela da se bavim i režijom performansa.

Gde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođena sam u Zrenjaninu, ali sam odmah po rođenju počela da živim u Novom Sadu. Smatram da čoveka ne određuju mesto i vreme, ali sam apsolutno sigurna da imaju veliki  uticaj na njegovo stvaralaštvo. Upoznajući nove prostore i ljude drugih kultura vi se izgrađujete kao ličnost i na taj način rušite neke kulturološki nametnute norme i klišee kojima je vaš rad bio ograničen.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

Vrednu, požrtvovanu i beskrajno upornu osobu…i onu što je upisala glumu iz jedanaestog puta i još stoji na nogama, raduje se i ide dalje.

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Diplomirani audio i vizuelni umetnik, glumac. Sada, studentkinja na prvoj godini master studija iz glume na Univerzitetu Umetnosti u Kaliforniji, CALARTS-u. Trenutno se bavim prikupljanjem sredstava za svoju školarinu kroz performans ,,Deca noći”.

Ivana-Joana-KnezevicDeca Noći; Fotogafija: Una Skandro

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom?

To sam u sebi otkrila vrlo rano, u četvrtom razredu osnovne škole dok sam radila u biblioteci i bila član dramske grupe u AKUD ,,Sonja Marinković” pod vođstvom maestralnog pedagoga Milana Pletela Plendže u Novom Sadu. To je za mene bio, jeste i biće svet kome ja pripadam u celosti i potraga za istinom bez koje taj svet ne egzistira.

Kako je nastao projekat “Deca noći”?

Na ideju da realizujem performans “Deca noći”,  došla sam kada sam prošla veliku audiciju u Čikagu ove godine, za gore pomenute master studije. Pomislila sam, ok , sad moraš da nađeš ostatak novca, jedini način da alarmiraš medije je da napraviš nešto i ponudiš ljudima da kupe donatorsku ulaznicu i na taj način sakupiš nešto novca i skreneš pažnju na eventualne sponzore. To se na žalost još uvek nije dogodilo. Zatim sam organizovala audiciju, izabrala sedmoro sjajnih ljudi, umetnika koji su pristali da bez novčane nadoknade poveruju u moju ideju i potpomognu realizaciju mog sna. Performans smo do sada odigrali dva puta u Dah Teatru u okviru programa ,,Poletanje”. Sledeće izvođenje će biti u Novom Sadu, 29.07. u Brod Teatru, sa početkom u 21h.

Kako biste opisali svoj rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Kada nešto počnem da radim u tom zadatku sam 100%. Posvećena sam mu maksimalno, izuzetno analitična ali i veoma kritična prema sebi. Trudim se da tokom procesa zadržim svoju razigranost, tako što sam spremna da porušim nešto već napravljeno i da mu priđem iz nekog drugog, trećeg ugla i vidim šta se tu krije, pod uslovom da ne remetim kolege. Moja deviza je “ako je tvoj partner odličan ti ćeš biti jos bolji tj. življi na sceni i obrnuto”, te stoga mnogo polažem na timski rad i  zajednicu u kojoj stvaram. Po čemu je moj rad drugačiji i poseban?  Samim tim sto sam ja kao i vi, tj. svako na ovom svetu, neponovljiva, autentična ličnost za sebe koja poseduje dušu i duh, mogu slobodno da kažem da sam potpuno drugačija i posebna upravo zbog toga.

Deca noći - performans; Fotografija: Una SkandroKako biste opisali svoj stil?

Što se rada tiče, rekla bih nametljivo nenametljivim. A u vezi sa oblačenjem, spoj nespojivog i stalno zavisi od raspoloženja. Zamara me razmišljanje o garderobi. Samo neka je udobno i praktično.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Sve je počelo kao jedna igra i potreba da se kreira sopstveni svet iz dečije mašte u kom vladaju neka druga pravila od sveta odraslih. Danas je ista stvar samo što više nije dečija mašta nego miks nekog odraslog i detinjeg u meni koji juri da se susretne sa istinom. Na početku najteže je bilo razumeti, zatim prihvatiti ili odbaciti pravila igre u surovoj nam državi. Kada sam shvatila da to tako mora, a ja to tako ne želim, bilo je sve mnogo lakše, opuštenije i smislenije.

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Konstantno preispitivanje, bavljenje svetom i sobom, sobom u svetu, i svetom u sebi.

Deca noći - performans; Fotografija: Una SkandroŠta Vas inspiriše?

Inspiriše me dobra priča i akteri u njoj. Likovi koji su na neki način doživeli neki preobražaj ili su pak doprineli da se preobražaj dogodi u nekom drugom, u meni. Zatim, vrlo često su to vajari, slikari, muzičari…

U performansu “Deca noći”, konkretna inspiracija je potekla od čuvenog belgijskog slikara , nadrealiste Rene Magrita. Ali takođe i “mali čovek sa velikim povodom” kako to ume lepo da kaže Mira Banjac, je moja najvažnija inspiracija zbog koje sve ovo jedino ima smisla.

Šta je to što vas u ovom poslu plaši?

Plaše me kompromisi umetnika koji samo da bi radili “nešto” pristaju na bilo šta . Umetnik ima pravo da kaže “Ne”. Bolje je uraditi jedan kvalitetan projekat u koji verujete nego gomilu trivija za koje će vas uvek biti sramota, a pravdaćete ih time, mora od nečeg da se živi. Jeste, mora da se živi, ali postoji gomila drugih poslova od kojih takođe može da se živi, a da se ne urušava kultura jedne zemlje.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Pored ideje zašto nešto radimo najvažnija mi je atmosfera u kojoj radim i da kolege sa kojima radim vole svoj posao. Jednostavno , posvećenost bez zadrške.

Knjiga, film, muzika koji Vas inspirišu?

Trenutno me inspiriše jedan roman koji se bavi diskriminacijom gojaznih ljudi, u pitanju je roman “Debela devojčica” književnice Džudit Mur. Što se filma tiče, trenutno sam zaokupljena dugim kadrovima Tarkovskog. Dok smo radili “Decu noći” iz glave mi nije izlazio valcer koji je komponovao divni glumac Entoni Hopkins i još uvek mi je na plejlisti.

Do čijeg mišljenja držite?

Važno mi je šta misle moji učitelji koji su od početka mog školovanja sa mnom ili pak koje sam sretala na tom putu. Među njima su Milan Pletel, Lee DeLong, Coralline Lamaison, Scott Fielding, Mirjana Karanović, Ana Sofrenović …

Postoji li komentar koji ste dobili i kojim se ponosite?

Pa recimo kada mi je jedna rediteljka rekla da sam ja druga glumica koju je u životu srela, da je spremna da umre na sceni. Taj komentar me je podstakao na razmišljanje i doprineo da promenim za nijansu odnos prema poslu. Iako je to u tom trenutku bila velika pohvala, kasnije sam to shvatila kao crveno svetlo da hitno nešto moram da promenim.

Deca noći - performans; Fotografija: Una Skandro Deca noći - performans; Fotografija: Una Skandro

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Lično smatram da treba gledati apsolutno sve jer u svakoj predstavi možeš da nađeš nešto što će ti otvoriti neka nova vrata inspiracije i mašte. Lako je naći šta ne valja, ali, hajde,  izazovi sebe da stalno tragaš za lepotom, videćeš da ćeš naći uživanje skoro u svemu. Izuzetno cenim i poštujem rad Tomaža Pandura koji pravi predstave koje kad ih pogledaš obeleže te za ceo život kao i predstave Boba Vilsona. Sneža Trišić koja je majstor da napravi odličnu komediju kada joj ponudite jak ansambl koji može da iznese njene ideje, a to je bio slučaj sa subotičkim ansamblom glumaca koji su maestralno ispratili i nadopunjavali Snežinu zamisao u predstavi ,,Čudo u Poskokovoj Dragoj”. Tomi Janežič, koga polovina glumaca ne voli, a polovina obožava zaista je za mene čudo koje pravi maestralne predstave, gotovo antologijske, poput ,,Galeba” i meni lično, još draža predstava ,,Nahod Simeon”.

Postoji li san vezan za vaš posao koji želite da ostvarite?

Dugo maštam da imam svoju kompaniju koja će se baviti hrišćanskim temama, a sve to u skladu sa tehnologijom i mogućnostima 21 veka. Takođe, neostvaren san mi je da odigram Jovanku Orleanku .

Preporuka za one koji hoće da krenu drugačijim putem?

Pitaj sebe zašto krećeš na taj put, a kada nađeš odgovor samo se prekrsti i pođi.

Fotografije predstave: Una Skandro

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *