Djordje Živadinović Grgur

djordje zivadinovic grgur
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Đorđe Živadinović Grgur. Živadinović sam dobio od tate, Grgur od mame, a Đorđe je samo moje.

Gde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođen sam 1990.godine u Beogradu, a odrastao sam u Velikoj Plani. Mislim da ovaj, kao i ma koji drugi društveni kontekst, čije osnovne koordinate su upravo vremenska i prostorna, jeste nešto što svakoga određuje u nekom pogledu. Pretpostavljam da se svako bavi radovima koji su značajni, pre svega na personalnom nivou, a najbolja polazna tačka za svaki rad je kad te se nešto lično tiče. Kako smo svi determinisani svojim okruženjem, ne mogu da zanemarim uticaj društva na ono ko sam, čime se bavim i način na koji to radim.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

biće skoro nepresušne pokretačke energije, vedrine i volje za stalnim napredovanjem. Bar mi tako kažu.

Djordje Zivadinovic Grgur

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Ja sam gotovo diplomirani glumac i apsolvent međunarodnih studija Fakulteta političkih nauka, ali se trenutno bavim samo glumom.  Ako za to može da se kaže „samo“.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom.. ili.. raditi na ovom projektu?

Uvek sam bio naklonjeniji društvenim naukama i umetnosti. U gimnaziji sam bio član Omladinske scene pozorišta Masuka u Velikoj Plani i UG Svet reči, ali i vrlo vannastavno društveno angažovan učenik, pre svega kao vršnjački edukator za različite teme. Potom sam upisao FPN koji sam video kao vrstu institucije za sticanje opšte kulture, jer nisam bio siguran čime konkretno želim da se bavim, ali sam ubrzo kroz rad u AP Branko Krsmanović, NK Studiju i predstavi Muškarčine shvatio da je gluma ono što zaista želim da radim.

Djordje-Zivadinovic-Grgur (2) Djordje-Zivadinovic-Grgur (3)

Kako biste opisali svoj posao/ rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Glumački rad doživljavam kao svoj poziv. Zvuči kao floskula, ali zaista je tako. To je posao kao i svaki drugi, ali i više od toga.  Ako se bavite nečim jer osećate da je to najprikladniji način da pokušate da donesete pred ljude ono što smatrate etički i estetski važnim, utilitarnim i funkcionalnim, i ne vodite mnogo računa o tome da li ćete sutra imati za hleb, izdržavanje porodice ili zdravstveno osiguranje, onda to nije tek običan posao. To je ozbiljan rad motivisan idejom i verom da nešto može da bude bolje. A kad ste glumac, kad ste na sceni ili pred kamerom, vi zaista možete sve, i to je differentia specifica. Možda baš tu slobodu trenutno vidim kao više nego adekvatnu kompenzaciju za hleb, porodicu i zdravstveno. Da zaokružim citatom iz Čehovljevog „Galeba“ koji mi se čini odgovarajućim: „Ja verujem i nije mi tako teško; kada mislim o svom pozivu, ja se ne bojim života.“

Kako biste opisali svoj stil?

Smatram da je još rano da govorim o sopstvenom stilu ili glumačkom izrazu, jer tek hvatam zalet za profesionalno bavljenje pozorištem. Postoje neke vrednosti koje negujem i neke koje pokušavam da zasadim i zalivam. Tako da je moj profesionalni stil trenutno under construction do daljnjeg. Ako pričamo o životnom, tu je priča još šizofrenija. Jedino što znam je da su moje vrednosti ideološki najbliže levici, a umetnost i kulturu vidim kao možda najbitnije faktore koji određuju moj život.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Glumom se bavim više od deset godina, a profesionalno sam počeo otprilike u isto vreme kada sam upisao akademiju. Pošto je od tada prošlo tek četiri godine, nisam odmakao mnogo od početka iz Vašeg pitanja, ali za sada mogu da kažem da je najteže suočavanje sa sobom i društvenom situacijom u kojoj se nalazim(o). Mlada osoba koja se bavi introspekcijom, marljivo radi i posvećeno istražuje svoje mogućnosti i nemogućnosti na svim instancama, u sebi i oko sebe, često biva suočena sa arheproblemima, poput surovosti i nepravde, koji mutiraju i evoluiraju brzinom svetlosti. Najbitnijim smatram činjenicu da me takve okolnosti ipak ne obeshrabruju i ne zaustavljaju u namerama i htenjima.

Djordje-Zivadinovic-Grgur (5)

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Pored slobode koju sam pomenuo, to su svakako lepote i znanja u raznim pojavnim oblicima i količinama, dakle raznog kvaliteta i kvantiteta. Gledam i slušam nove ljude, drugačije priče, osećam nova uzbuđenja, suočavam se s drugačijim izazovima, postajem sve bogatiji u nematerijalnom smislu i to me čini radosnim. A koliko bih tek bio srećan da me još čini bogatijim u materijalnom smislu. Mada, mi volimo da kažemo u našoj neformalnoj trupi – novac bi stvarno sve pokvario! 🙂

Šta Vas inspiriše?

Mnogi radni i posvećeni ljudi, umetnici u svojim oblastima, danas i kroz istoriju. To su pisci, kompozitori, slikari, glumci, reditelji, muzičari, filozofi, ali i ljudi koji se ne bave tzv. lepim umetnostima, već čime god da se bave doživljavaju to kao nešto najlepše i delaju u skladu s tim. Takođe me inspirišu razni istorijski događaji i situacije, uglavnom revolucionarni pokreti i važni momenti promena paradigmi u načinu mišljenja i posmatranja sveta i određenih problema.

Šta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

Da jednog dana možda budem na svaki način onemogućen da se bavim njime, a da sam ništa ne mogu da preduzmem da to promenim.

Djordje-Zivadinovic-Grgur (7)

Šta Vam je u poslu najvažnije?

To što se do sada, a nadam se da će tako i da ostane, nisam pokajao ni zbog čega, i da konstantno pred sobom imam nove izazove a iz svakog novog naučim mnogo što mi omogućava da napredujem i ne dozvoljava mi da postanem inertan i neambiciozan spram sebe.

Knjiga, film, muzika koji Vas inspirišu?

Postoji mnogo umetničkih dela koja su mi bila značajna u određenim životnim periodima. Ako govorimo o književnosti, veoma sam voleo, i dalje volim, Hesea, Vajlda, Šekspira, Čehova, Dostojevskog, grčke tragičare, francuske simboliste, Kiša, Miljkovića, Popu… ako govorimo o kinematografiji, volim francuski i domaći crni talas, jer su ti filmovi bili i ideološki i estetski novi i prodorni, Felinija, Pazolinija, Tornatorea, del Tora, Almodovara, von Trira, Kjubrika, Bartona, Linča, Bergmana, a od mlađih reditelja mi je posebno zanimljiv rad Gzavijea Dolana. I po pitanju muzičkog ukusa takođe sam prilično raznovrstan – volim novi talas, opet i zbog aktivizma, i zbog poetske lepote pesama, Indije, Francuske šansonijere i ruske balade, klasične kompozitore, pre svega Čajkovskog, Šostakoviča, Dvoržaka… U svakom slučaju, umetnost i ja funkcionišemo na sledeći način: kad dospem u određeno stanje, okrećem se određenim autorima i delima, kompozicijama ili kom god obliku koji će mi biti refleksivna i emotivna podrška u tom trenutku. Tako da umetnost za mene ima pre svega terapeutsku funkciju, a potom edukativnu, hedonističku i ostale…

Do čijeg mišljenja držite?

Najvažnije mi je mišljenje ljudi koji mogu da budu objektivni u što većoj meri i koji poseduju koliko-toliko relevantan referentni sistem. Smatram konstruktivnu i argumentovanu kritiku značajnijom od bilo koje pohvale zasnovane na emocijama ili naklonosti prema meni ili poruge zasnovane na a priori negativnom stavu. Mislim da sam otvorena osoba koja može da čuje svako mišljenje, što ponekad ume da bude neprijatno i uznemirujuće za mene, ali i iskustveno – korisno.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Dobijao sam različite komentare zbog kojih sam se osećao i lepo, i srećno, ali ne bih mogao da izdvojim ijedan. Sem možda onaj Minje Bogavac (parafraziram): „Bože, šta bih ja radila da nisam upoznala tebe, pa ko bi mene uvek tako lepo igrao!“ 🙂

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Ima ih mnogo. Npr. blog ŠAHT za koji ponekad i sam pišem a sličnim temama se bavi kao i vaš portal, zatim projekat Cinemala u Peronu gde besplatno možete da gledate najrazličitije, kvalitetne filmove, tu je i Zvezda na koju su izgleda svi mediji zaboravili, i želeo bih posebno da skrenem pažnju na humanitarnu akciju 4Manya / Za Manju koja obuhvata niz raznih aktivnosti a posvećena je mladom DJ-u Nemanji Ivanoviću Manji kome je dijagnostifikovan redak oblik sarkoma za čije lečenje su neophodna velika novčana sredstva.

Djordje-Zivadinovic-Grgur (4) Djordje-Zivadinovic-Grgur (1)

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Ovo čime se bavim jeste deo ostvarivanja mojih želja, snova, kako god to nazvali. Dakle ne postoji jedan, ima ih više, želeo bih da radim i učim toliko toga da bih  mogao da pričam veoma, veoma dugo, ali najvažnija je činjenica da permanentno radim na tome da realizujem sve što želim.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Samo krenite, što pre! Ako ste dobro razmislili i napabirčili sve dobre i loše strane starog i novog puta, a ovaj drugi izgleda obećavajuće, samo krenite. Ubrzo ćete znati da li ste na „onom pravom“ putu, i onda ćete moći da nastavite samo pravo. Ako slučajno zalutate ili shvatite da ste se prevarili, ništa strašno, nije prvi put, a i imaćete vremena da nađete svoj, ali ne prestajte da ga tražite i ne zadržavajte se na putu za koji uvidite da nije vaš, to je, mislim, nešto najokrutnije što možete da uradite sebi.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *