Iz dnevnika jednog gimnazijalca

matematika
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ako ste neko ko pišući stvara, menja svoj svet, ali i onaj oko sebe ili samo pišete da biste olakšali dušu a nesigurni ste i nemate gde to da objavite jer još uvek idete u školu i niko vas ne shvata ozbiljno, Blogdan i Coolcooltura vas od srca podržavaju u vašim nastojanjima i nude prostor u kom ćete pokazati šta zaista imate da kažete – to jest napišete!

Pravila učešća u ovoj akciji možete videti ovde.

U nastavku se nalazi deo teksta, za kompletan tekst posetite Blogdanov sajt – sekcija “Klinci pišu”.

Tekst je prenešen sa Blogdanovog sajta uz njegovu dozvolu.

Iz dnevnika jednog gimnazijalca

AUTOR: Predrag Marković, Beograd

Konačno sam dobro uradio matematiku, mislim da ću imati maksimalan broj bodova, a to je – 2 poena. Bio sam pod ozbiljnim stresom, pošto su ocene u rubrici: 2, 1, 1. Nije kao što izgleda, nisam duduk za matu i slično, naprotiv, usudiću se da kažem da znam ovo gradivo. Reč je o tome da me profesorka psihički maltretira. Nije ovo jedna od onih „kliše“ priča, kako me mrze profesori itd. Zaista je tako, psihički me ubija na svakom času, a ja sam željan da naučim. Svaki kontrolni, pismeni ja presedim u prvoj klupi, dok me ona nadzire kao Kerber ulaz u pakao. S tim što su sve tri njene glave i 6 očiju, uprte ka meni, govoreći mi da ne pokušavam ništa, uz blaženi osmeh ruganja, koji nedvosmisleno govori:„Nadam se da ćeš pokucati na vrata mog pakla.“

Juče je htela da me pokrade, evo kako. Mi radimo vežbice, i iz svake pređene oblasti, kada se sračuna više vežbica, iz više oblasti, ukupan zbir je 10 poena. Četiri je za pozitivnu ocenu, to je jedino što znam i što me interesuje. Kao i uvek, radio sam prvu vežbicu u prvoj klupi. Ne zato što želim, već zato što me uvek tamo premesti, pa sam se odmah premestio sam. Bio sam spreman, ali pod stresom, naravno. Kerber i ja smo se gledali oči u oči, njene čeljusti su balavile za mojim neuspehom, nadajući se da će se istim i nahraniti. Nisam se izvukao, njenih 6 očiju su u meni izazvale toliko straha, da sam od željenih 4 imao celih 1,1! Drugu vežbicu sam radio potpuno nespreman. Kerber je tada bio dovoljno pothranjen, pa je i sam uvideo da sam višak na Flegijinom dugačkom čamcu, koji plovi preko Stiksa. Bačen sam u pomenutu reku, a na papiru, kao Zevsovom munjom, sevnulo je 0,75/2 poena. Imajući ukupno 1,85 poena od mogućih 6, falilo mi je 2,15, kako bih dobio pozitivnu ocenu i ruku spasa, kako me mrtve duše Stiksa ne bi progutale.

Pročitajte ostatak teksta →

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *