Blogdan

blogdan
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate:

Bogdan Stevanović, Blogdan.

Gde živite? Poznati ste kao/ ljudi Vas prepoznaju kao? Koje je tvoje zvanje, a čime se bavite?

Ne volim da pričam mnogo o sebi. Pogotovo o tim suvoparnim generalnim informacijama. Mislim da sasvim dovoljno, možda i previše, govorim o tome ko sam, kakav sam i šta mislim kroz moje tekstove.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom ili  .. raditi na ovom projektu? Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Pisanje je moj hobi, ili podmirivanje neke unutrašnje potrebe ka iskazivanju pisane reči. Pošto nije moja obaveza, niti od toga zarađujem ne može se reći da je to moj posao ni projekat. Počeo sam da pišem blog još 2010. Bilo je to više eksperimentalno i za svoju dušu. Tokom 2012. odlučio sam da pokušam da se posvetim malo ozbiljnije pisanju i uređivanju bloga, tako da se može reći da od tada postoji ovaj i ovakav blog koji danas vidite. U pisanju nema ničeg teškog, osim igranja crvenih rukavica sa inspiracijom, ali to je neki sadomazohistički odnos.

Kako biste opisali svoj rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Ljudi koji pišu znaju da je pisanje način života. Neko piše knjige, neko blog, neko tvitove, neko piše stidljivo za svoju dušu, jedina razlika je u načinu objavljivanja. Ljudi koji se ne bave pisanjem se služe rečima, dok mi koji pišemo sa njima ratujemo. Ono što vi pročitate, to je verzija posle potpisanog primirja.

Kako biste opisali svoj stil?

Ernest Hemingvej je rekao „Piši jasno i glasno o onome što boli“ i to je rečenica koja me vodi dok pišem. Smatram da su jedino čitaoci kompetentni da pričaju o stilu nečijeg pisanja, a ne onaj koji piše. Ja samo pišem ono što mislim i osećam. Tehnika pisanja je nešto što možeš da naučiš, a imanje stila je samo posledica imanja stava.

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

U svetu u kom živimo mnoge stvari su izvrnute naglavačke. Tako su oni dobronamerni, pitomi, osećajni, iskreni i lepo vaspitani počeli da se osećaju usamljeno, kao da nema više takvih. Meni je ovo pisanje donelo saznaju da nisam usamljen i da sam istomišljenik sa mnogo divnih ljudi koji su se okupili čitajući moja pisanija. To je nešto najlepše i najvrednije što mi se desilo.

Šta Vas inspiriše?

Ljudi.

Šta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

U ljubavi, umetnosti i iskrenosti ne bi trebalo da postoji strah. Veliko je umeći znati kako da bez straha kažeš sve što misliš i da ostaneš dosledan svojim principima a pri tom ne preći granicu pristojnosti. Na toj liniji baražne paljbe se postaje zreo čovek.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

S obzirom da živimo u vremenu sveopšte cenzure, kako direktne tako i indirektne, mislim da su blogovi i socijalne mreže postali jedini bastioni odbrane slobodnog mišljenja. Ne postoji ništa važnije od činjenice da možeš da budeš ono što jesi i da slobodno kažeš ono što misliš. Tabloidizacija svih medija je toliko vulgarizovala okruženje da ljudi skoro nesvesno i impulsivno traže utočište od toga.

Knjiga, film, muzika koji Vas inspirišu?

Postoje neki umetnici sa čijom emocijom mogu lako da se identifikujem i da u njima nađem inspiraciju. To su Danilo Kiš, Mika Antić, Bukovski, Almodovar i Lana del Rej.

Do čijeg mišljenja držite?

Do svačijeg mišljenja kad je dobronamerno i argumentovano.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Distancirao sam se od statistika, komentara, pitanja, prepucavanja ali i od pohvala. Niti me neumesne kritike obeshrabruju, niti se zbog pohvala osećam bitnije. Ne pišem da bih bio u pravu, nego da bih bio srećan, jer čovek kad je u pravu nema ništa a kad je srećan ima sve.

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Nije stvaralac, niti projekat, već Nacionalno Udruženje Roditelja Dece Obolele od Raka (NURDOR). Na njih treba da obratimo pažnju jer stvaraju bolje i humanije okruženje za svu decu koja se bore sa ovom teškom bolesti. A složićete se šta je veći projekat od vraćanja bezbrižnosti u nečije detinjstvo.

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

U vezi sa svojim blogom, nemam snove, imam ideju koju bih želeo što pre da sprovedem u delo a to je da uvedem rubriku u kojoj ću raditi intervjue sa anonimnim ljudima koji imaju velike životne priče. Potpuno smo svi zastranili u identifikovanju sa selebritijima, što je isto kao i identifikovati se sa Betmenom. Fali nam onih pravih, istinitih i životnih priča iz kojih bismo mogli da izvučemo poruku ali i motivaciju.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

To bi bila univerzalna poruka jer svačiji put je drugačiji. Ipak, ja jedino mogu da dam preporuku svima koji bi da počnu da pišu blog, jer sam samo bloger a ne životni guru. Poručio bih im da ni ne počinju ukoliko im je jedini cilj skupljanje lajkova i samopromocija. Ukoliko im to nije cilj, poručio bih im da nikad ne prestaju da pišu, jer nije bitno koliko te ljudi čita već koliko pitomu poruku šalješ pišući. Ona će sama sebi prokrčiti put ukoliko je iskrena. I da, ako ne umete da pišete sa ljubavlju, zbog ljubavi i o ljubavi – bolje ćutite. Danas nam je svega previše, osim ljubavi. Tu smo u deficitu.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela ... sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

One thought on “Blogdan

  1. Милан Лакић

    Врло интелигентан блогер! Закачио сам се са њим око неког његовог текста. Узимајући у обзир да знамо једно другоме прошлост, повредио ме начин на који прилази одређеним стварима, о којима би се требао много више едуковати, него само писати. Јер писање је оно што знаш, а не оно што ти пада на памет, а заправо незнаш.

    Осим инспирације, постоји одређен ниво знања које се треба знати, научити, али се надам да ће модерни блогер научити, и једног дана бар у себи признати, да и он греши. Сви смо ми грешни, и требамо бити свесни тога. Онога тренутка када човек схвати, да је ширина људскости разумети другог, тај ће победити.

    Надам се скорашњем помирењу. Покренуо сам много леп Магазин у Јоханезбургу, понекад ми недостају његови лепи текстови.

    Милан Лакић

    Јоханезбург

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *