Maja Bosnić

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate:

Maja Bosnić, poslednji projekat: Shhhumigrad

Gde živite?

Beograd

Poznati ste kao:

Maja

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Ja sam doktor nauka muzičke umetnosti – kompozicije i master muzičke pedagogije, u Udruženju Zabuna osmišljavam i sprovodim muzičke koncerte i radionice za građane svih uzrasta, radi širenja svesti o važnosti muzike i upoznavanja sa eksperimentalnom muzikom.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom/raditi na ovom projektu?

Iako sam se od 8. godine interesovala za stvaranje muzike, i smišljala kompozicije za crtaće u mojoj glavi, definitivno sam odlučila da je muzika moje opredeljenje sa 13. Tada sam pisala muziku za moj dečji “girl band”, a naredne godine počela da eksperimentišem sa instrumentalnim sastavima.

Što se poslednjeg projekta – Shhhumigrad tiče, na poziv udruženja Gradska Gerila, osmislila sam projekat koji obuhvata ove oblasti: i oblast eksperimentalne muzičke umetnosti (što je oblast Udruženja Zabuna) i oblast građanskog aktivizma i osvešćivanja njihovog prava na grad (što je oblast Udruženja Gradska Gerila). Nastao je projekat u kome građani bez muzičkog predznanja i iskustva vežbaju da sviraju na specifičnim instrumentima – ćoškovima grada i na taj način se budi kreativnost i dodatno skreće pažnja na potrebu da se ovi ćoškovi srede, ili izmene.

maja bosnic shhhumigradKako biste opisali svoj posao/ rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Ono što me najviše oduševljava u radu na ovom projektu je što imam priliku da ljudima bez ikakvog muzičkog predznanja i iskustva pružim veštinu izvođenja muzike i budem svedok njihovog uzbuđenja i oduševljenja kada shvate da i sami prepoznaju numeru koju sviraju.

Kako biste opisali svoj stil?

Već godinama unazad ne mogu da odvojim kompoziciju i pedagogiju niti iz sebe niti iz mojih aktivnosti, sve što radim podjednako nosi elemente obe profesije. Tako, kao kompozitor stvaram muziku u kojoj je predviđeno da učestvuje i publika u izvođenju. Važno mi je da im pružim priliku da dožive koncert iz perspektive izvođača i verujem da na taj način mogu sasvim drugačije da dožive savremenu eksperimentalnu muzičku umetnost.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Još od 13. godine definitivno sam opredeljena ka muzičkoj profesiji i oduvek sam najviše uživala u stvaranju i osmišljavanju kompozicija, radije nego u interpretiranju tuđih dela. Često sam menjala muzičke stilove koje sam pratila i u čijem duhu sam komponovala. Svest da se često menjam je umela da u mojoj glavi stvori sumnju i nesigurnost u moj rad. Međutim, vremenom sam shvatila da pripadam grupi kompozitora koji imaju “istraživačku” prirodu, koji nemaju želju da se “skrase” u određenom stilu, već večito traže nešto novo da preispitaju, iznova postave, izmene i u svakom postupku eksperimentišu. Tako da je svaka nova kompozicija ili projekat novi test i novi eksperiment nekog fenomena ili neke tehnike i nema definitivno “uspešnog” rešenja, samim tim nema ni osećaja nekog velikog “olakšanja” ili “postignuća” odmah nakon napisanog ili izvedenog poslednjeg takta. Večito ostaje nešto da se preispita i sačeka odjek u rezultatu. Ipak, ono što me ispunjava je osećaj da se trudim i pokušavam da pružim svetu nove ideje i motivišem ohrabrim na pomeranje granica.

maja bosnic 2 shhhumigrad projekatŠta je najlepše sto Vam ovaj posao donosi?

Rad sa ljudima i pružanje potpuno novih iskustava drugima. To je nešto što me je oduvek najviše i najtoplije ispunjavalo, upravo zato obožavam i pedagošku profesiju. Oduvek sam verovala da najvrednije što ljudi mogu da međusobno razmenjuju i poklanjaju jesu znanja i iskustva.

Šta Vas inspiriše?

Nova otkrića i novi utisci.

Šta je ono sto Vas u ovom poslu plaši?

Kompozitori savremene eksperimentalne muzike često se nalaze u polu-zatvorenom krugu ljudi koji slično misle i razmišljaju. Moj strah je da sve što stvorim ostane da komunicira samo u tom malom krugu ljudi. Mnogi umetnici veruju da je to zapravo dobro i da to govori o izvesnom kvalitetu te umetnosti, međutim, lično i iskreno, pomisao da dobijem reči hvale samo od dobro poznatih kolega ne motiviše me previše da nešto novo stvaram. Večito sanjam da nekome promenim život nekim novim saznanjem ili iskustvom i zato uvek uživam da stvaram za potpuno novu publiku i radim na eksperimentalnim “pilot” projektima.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Da pružim što više primaocima.

Do čijeg mišljenja držite?

U prirodi mi je da sve preispitujem, tako da ne postoji ličnost čije mišljenje uvek prihvatam kao apsolutno ispravno. Vrlo sam zainteresovana za mišljenja raznih zanimljivih ličnosti, kao i meni jako dragih i bliskih ljudi, ali ne bih mogla da garantujem da se nečijeg mišljenja uvek držim. I u muzici i u životu, sve što mi se čini interesantnim prvo testiram, pa posle odlučim da li ću se toga barem neko vreme držati.

Postoji li komentar kojim se ponosite I od koga ste ga dobili?

Najviše zadovoljstva sam osetila posle reakcija i komentara prijatelja koji nisu muzičari i ne poznaju savremenu eksperimentalnu muziku. Kad god bih čula i videla da su iskreno bili zainteresovani tokom celog izvođenja neke moje kompozicije, kada su je celu ispratili i na kraju imali puno pitanja za mene. Nikada se ne radujem komentarima “sviđa mi se / ne sviđa mi se”, jedini cilj mi je da navedem ljude na razmišljanje, a ostalo je na njima.

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Lično, zanimaju me kompozitori koji pristupaju muzici kao konceptualnoj umetnosti, koji se bave određenim fenomenima, sadržajima, tehnikama, formama. Poslednjih godina, interesantna su mi ostvarenja više kompozitora, nešto kao što su radovi Johanes Krajdlera (Johannes Kreidler) i Dženifer Volš (Jennifer Walshe). I ako se Dženifer dosta bavi i slobodnom improvizacijom, koja mene lično ne zanima u toj meri, ostala njena dela su jako interesantna.

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Recimo da sanjam da za par godina od danas šira javnost postane više zainteresovana, slobodnija i otvorenija ka savremenoj eksperimentalnoj muzici, da ljudi svih uzrasta rado odlaze na interaktivne scenske instalacije gde mogu i sami da doprinesu izvođenju stvarajući nekakav zvuk, da postanu željni neobičnih i novih doživljaja. Samim tim, da ne traže samo provereno i poznato u kulturnim dešavanjima, već da se raduju eksperimentima. Moj udeo u tome bi bio kroz stvaranje što više interesantnih projekata.

maja bosnić

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Lično, ne mogu da zamislim da bih stvarala ove kompozicije da nisam osećala da to želim i da nisam imala veliki nagon i potrebu da radim na takvoj muzici, da me jedino to nije zanimalo, da moje biće ne stoji iza svakog koncepta i postupka. Tako da ne mogu da zamislim trenutak u kom ja razmišljam i biram da li hoću ili neću stvarati muziku koju stvaram. Verujem da svako ko se bavi bilo kakvim kreativnim radom nema kontrolu nad izborom svog puta. Nemam previše iskustva u primenjenoj muzici. Verujem da tu već postoje izvesni zahtevi, okviri i granice kojima bi muzika trebalo da se prilagodi, i kompozitor jeste u obavezi da to isprati i prilagodi svoju zamisao, međutim postoji beskonačan broj načina kako se svaka modifikacija može rešiti i tu stvaraoci nesvesno opet iskazuju sebe, koji god put da njihova ličnost prati.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela ... sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *