Vladimir Tagić

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Vladimir Tagić, nadimak nemam, sem  u užem krugu prijatelja. Moji nadimci se  uglavom  svode na različite varijacije mog prezimena (Taga, Tagićobi, Tagara, Tagigi, Tredžik).

Gde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođen sam u Beogradu, odrastao sam u Mladenovcu, ta dva grada su me formirala, obojila moj karakter. Svako od nas je  “puzzle” sastavljen od prostora, vremena i događaja u kojima je rastao i u kojima živi. Naivno je misliti da bih bio isti čovek da sam odrastao u Sidneju, Pjongjangu ili Rejkjaviku.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

Drugovi iz osnovne škole me prepoznaju kao nervoznog i temperamentnog odbojkaša koji se dere na svoje saigrače kada gubi. Društvo iz srednje me prepoznaje kao ćudljivog metalca koji neće da dolazi na žurke na kojima se puštaju Beni Benasi i Seka Aleksić, a danas me ljudi prepoznaju kao filmadžiju, koji je snimio onaj kratki film u kom igra Slavko Štimac.

Vladmir Tagić

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Ja sam diplomirani filmski i tv reditelj. Bavim se pisanjem scenarija, režijom i poslom pomoćnika režije.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom?

U srednjoj školi sam se „zaljubio“ u film. Gledao sam filmove non stop i shvatio da uzbuđenje koje osećam dok gledam dobar film retko s čim može da se uporedi. Počeo sam da razmišljam o tome kako bih želeo i sam da ih pravim.

Kako biste opisali svoj rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Rad na filmu je zanimljiva mešavina s jedne strane dečije igre i s druge strane bavljenja umetnošću,  pokušaja da razumeš ko si i u kakvom svetu živiš.

Kako biste opisali svoj stil?

Još uvek nemam svoj stil, niti mislim da je to trenutno moguće.  Menjam se, sazrevam,  a samim tim se menjaju i moja interesovanja, estetski kriterijumi i stvari koje želim da istražujem.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom I šta je bilo najteže na početku?

Počeo sam tako što sam kupio mini dv kameru i počeo da snimam dokumentarne, amaterske reportaže, a ubrzo sam krenuo u filmsku školu Kvadrat , u kojoj sam naučio osnove filmskog jezika. Najteže je bilo upisati Akademiju, padao sam prijemni dva puta. Posle drugog pada sam bio siguran da neću više izlaziti na prijemni i da prosto film nije za mene. Međutim, ipak sam izašao treći put i upisao.

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Specifično je osećanje prolaziti kroz različite faze rada na filmu, od praznog word dokumenta do poslednje „ruke“ montaže. Uživam u svakoj od tih faza, mada svaka nosi veliki broj problema i malih nervnih slomova.

vladimir-tagic-emergency-exit vladimir-tagic-film

Šta Vas inspiriše?

Imam osećaj da svi mi tumaramo u mraku, pokušavajući da nađemo nekakav smisao. Menjamo se konstantno, taman mislimo da nešto znamo, a onda nam se izmakne tlo pod nogama i svet se okrene naglavačke. Inspiriše me složenost i neuhvatljivost života i sveta u kom živimo, inspiriše me potreba da konstantno tragam za samim sobom i da pokušam da „spoznam“ samog sebe, kao i ljude oko mene.

Šta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

Težak je i često te tera da odustaneš.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Da radim ono što suštinski želim i da u tome idem do kraja.

Knjiga, film, muzika koji Vas  inspirišu?

Lista je dugačka. Sve tri umetnosti su imale veliki uticaj na mene i teško je odgovoriti na ovo pitanje,   ako moram  da nešto navedem, onda je to roman, „Pljuvaću po vašim grobovima“ Borisa Vijana, film „Glavom kroz Zid“ Fatiha Akina, i bend Tool.

Do čijeg mišljenja držite?

Olega Novkovića i Milene Marković.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Jedna starija gospođa je gledala moj film pre 4 godine u Minhenu, sedala iza mene u bioskopu,  grohotom se smejala i ponavljala „Scheisse, Scheisse“.

vladimir tagic

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Mladi filmski reditelji u Srbiji, koji se pojavljuju poslednjih par godina sa svojim debitanstkim filmovima.

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Želim da snimim svoj debitanstki dugometražni film.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Pronađite neki svoj put, on ne mora po svaku cenu da bude drugačiji, ali mora da bude vaš.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *