Nikola Stojanović

Nikola Stojanović režiser
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Zovem se Nikola Stojanović, poneko me zove Džoni

Gde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođen sam u Beogradu, odrastao sam i živim u Zemunu. Uglavnom sam u nekom svom mikrosvetu, koji nema preterano veze sa stanjem stvari inače. Trudim se da te stvari ne utiču na mene, a na moj rad utiču jedino u smislu uslova i budžeta sa kojim radim, što mi za sada ne predstavlja problem. Svakako, okolina i ljudi oko mene su veliki izvor inspiracije za mene i moje filmove.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

Pa i ne prepoznaju me baš, ali uglavnom je to kao onog lika koji snima filmove i nikako da upadne na FDU.

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Imam 20 godina, tako da trenutno i nemam neko zvanično zvanje, ali sam, sam sebi, skromno dao zvanje filmskog reditelja. Snimam filmove, tj. režiram, montiram i pišem, a pored toga se bavim fotografijom i (ne)studiranjem filozofije. Snimio sam tri kratka igrana filma koji su nagrađeni i prikazani na raznim festivalima. To su Prekid, Kišobran i Pušenje ubija.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom ili raditi na ovom projektu?

Od malena sam obožavao filmove, stalno smo iznajmljivali filmove iz video kluba. Najviše sam voleo da gledam emisije o snimanju filmova kao i extras i behind the scenes sa iznajmljenih DVD-jeva. Sve što je ulazilo u svet koji se odigrava iza kamere, mene je nenormalno zanimalo. Sa bratom sam, kao mali, snimao kratke skečeve, što mi je bio prvi kontakt sa filmom u ulozi „reditelja“.

Sa oko 15 godina sam počeo da treniram parkur, pa je sad tu trebalo napraviti parkur klip za jednog drugara, što sam ja veoma radosno prihvatio. Tako je počelo i tu negde sam i shvatio da želim time da se bavim, jer mi nikada nije bilo dosta snimanja, i sedenja za kompom i montiranja. Ništa drugo me do tada nije toliko zainteresovalo i ispunjavalo, a tako je i ostalo do danas.

Kako biste opisali svoj posao/ rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Opisao bih ga ovako: Jedan duži period skupljanja i taloženja inspiracije i ideja, nekoliko dana ili nedelja pisanja scenarija, 5-6 dana intenzivnog snimanja i konstantne jurnjave ne znajući gde ti je glava i par nedelja nerviranja u montaži, i konačno, na kraju, zadovoljstvo kada vidim ono šta sam napravio. Moj pristup je drugačiji jer radim bez budžeta, sa ljudima koji nikad pre nisu glumili, sa dosta improvizacije. Pokušavam što više da radim sa onim što imam, da ne pravim priče koje sada ne mogu da snimim. Trudim se da pravim filmove koji se razlikuju od filmova koji se danas prave kod nas.

nikola stojanovic reziserKako biste opisali svoj stil?

Do sada sam snimio tri kratka filma, tako da još uvek pronalazim svoj glas i stil. Za sada, iz moje perspektive, oni su jedna velika mešavina francuskog novog talasa, Vesa Andersona, Edgara Rajta, film noar-a, Hičkoka i Nolana, začinjeni sa trunkom nadrealizma.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Još uvek sam tu negde na početku. Poprilično mi je bilo teško da počnem da snimam prvi film, jer nekako, sve dok ne snimite prvi film, u glavi su vam stvari nerazjašnjene i ubeđeni ste da će vaš film biti fenomenalan, ali nikako da ga snimite. Dok, nakon prvog filma, postaje jasnije kako stvari funkcionišu, šta funkcioniše, šta ne, kakve priče i ideje su najpogodnije za film i konačno ste umesto 1000 fenomenalnih filmova koje snimate u glavi, napravili solidan, možda ne najbolji, ali pravi film. Ono što mi je sada najteže, je da nađem da radim nešto vezano za film gde bih i zaradio nešto.

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Sve!

Šta Vas inspiriše?

Ne bih baš znao da kažem šta me inspiriše, ali mi se dopada mišljenje da inspiraciju pronalazimo na najneobičnijim mestima. Ono što mi pokreće maštu je muzika. Mnogi filmovi koje volim i kakve bih želeo da snimim, osim što me inspirišu, su se uvukli i u moje filmove. Pored toga, inspirišu i motivišu me filmovi i autori, time što mi pokazuju šta je sve moguće napraviti i na koje sve načine.

nikola stojanovic filmoviŠta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

Jedino što me plaši vezano za film je zamisao da se ne bavim filmom, već nečim drugim.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Najvažnije mi je da mogu da pravim filmove kakve želim, bez cenzure i bez pravila. Kod ljudi sa kojima radim, mi je važno da im je stalo do toga šta rade i da su uporni i požrtvovani i da stignu na vreme i da se javljaju na telefon i da dođu na premijeru i da ako im kažem da ne obriju bradu nedelju dana, da je ne obriju, da ne bismo morali ponovo da snimamo pola filma.

Knjiga, film, muzika koji Vas  inspirišu?

Uvek bih svima preporučio prvu stranu Autostoperskog vodiča kroz galaksiju i prvu stranu Malog princa. U poslednje vreme su mi super kratka priča od Borhesa Vrt sa račvastim stazama i kratka priča Zid Tame od Artura Klarka.

Muzike je zaista mnogo. Navešću samo par pesama koje mi pokreću mastu: Nick Cave and the Bad Seeds – Jubilee Street, Alex Turner – Piledriver Waltz, Courtney Barnett – Kim’s Caravan, The Scientists – Atom Bomb Baby, Woodkid – The Sharks and the Crows.

Filmova ću ipak morati da stavim malo više: Submarine (Richard Ayoade), Beginners (Mike Mills), Darjeeling Limited (Wes Anderson), Punch Drunk Love ( Paul Thomas Anderson), Enemy (Denis Villeneuve), Shaun of the Dead ( Edgar Wright), Only Lovers Left Alive (Jim Jarmusch), The Fountain (Darren Aronofsky), Chungking Express (Wong Kar Wai), Before Sunrise (Richard Linklater), Mood Indigo (Michel Gondry), O Brother Where, Art Thou (Joel, Ethan Coen), Mr. Nobody (Jaco Van Dormael), Prince Avalanche (David Gordon Green), Nebraska (Alexander Payne), Garden State (Zach Braff), Snatch (Guy Ritchie), Tree of Life (Terrence Malick), 127 Hours ( Danny Boyle).

Do čijeg mišljenja držite?

Što se tiče mojih filmova, pokušavam da uzmem svačije mišljenje u obzir, jer mi je veoma bitno da znam kako je publika doživela i razumela moj film, da li je to ispalo onako kako sam ja zamislio, da li je takav bio njihov doživljaj. I da iz toga vidim šta sam dobro uradio, gde sam pogrešio, da ispravim i ne ponovim greške sledeći put. S druge strane, pokušavam da ne razmišljam previše o tome da li će se ljudima svideti film; ne vole svi sve, nekome će se svideti, a nekome ne.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Ono što mi je mnogo značilo je kada sam dobio prvu nagradu za svoj prvi film, to mi je bila prva potvrda da radim nešto kako treba. Tada mi je jedan od članova žirija rekao: „Super ti je filmić“, što se meni baš dopalo.

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Naš bend Repetitor, strava muzika, pršte od energije i presimpatični članovi benda. Mogli bi jedino češće da prave svirke u Beogradu. Francuski bend La Femme, bendovi TV on the Radio, The Fratellis, The Orwells, bend Rajana Goslinga Dead Man’s Bones, Ben Howard, stari albumi Arctic Monkeys-a i domaći bend Straight Mickey and the Boyz.

Što se tiče reditelja, meni su trenutno najzanimljiviji Denis Villeneuve, Richard Ayoade i Edgar Wright. Neki od filmova koje iščekujem su: Macbeth (Justin Kurzel), Microbe et Gesoil (Michel Gondry) i The Lobster (Yorgos Lanthimos).

Nikola StojanovicPostoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Da osvojim Oskara jednog dana, naravno. Ali ono što bih najviše voleo je da živim od filma, da snimam mnogo filmova, i da snimim i ove tri priče koje već sada čuvam za kasnije.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Samo napred, koliko god bili stidljivi, neuklopljeni, uvrnuti i nesigurni, te stvari nisu bitne i srediće se vremenom i radom. Poslušajte savete od ljudi koji se bave čime vi želite da se bavite i dobri su u tome, a ne slušajte ljude koji vas ne podržavaju.

I jedan super citat od Endija Vorhola za kraj, koji obožavam i pokušavam da se rukovodim njime: Don’t think about making art, just get it done. Let everyone else decide if it’s good or bad, whether they love it or hate it. While they are deciding, make even more art.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela … sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *