Zoran Gaši

lentikular
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Delo nije alibi za besmrtnost

Šta kaže odgovarajući na naša pitanja slikar i pisac Zoran Gaši koji ovih godina izlaže lentikulare u regionu i šire. Nesvakidašnju likovnu formu koja otvara čudesnu, novu, živu sliku koju je teško čak i izmaštati. Otvaranjem novih uglova posmatranja koristeći višestruku pomerljivost sočiva lentikularne slike. Lentikulari pršte pred nama.

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate:

Zoran Gaši, i još četrnaest pseudonima.

Gde živite?

Na poznatim mestima. Gde stignem, tako da  gde god da živim nikog ne ponizim i uvredim. Bolje je biti ponižen i uvređen nego nekoga poniziti i uvrediti. Ima tu nešto Dostojevskog.

Poznati ste kao:

Sve vidim i sve znam, to oni dobro znaju. Pokazujem se samo onima koji žele da me vide. Ja sam čovek koji je dobro naučio mimikriju. U ovoj sredini neki već godinama imaju privilegiju na  školu besplatne mimikrije. Sve su to dobro upakovane karte. Uvek slučajno izvučeš onu koja ti treba.

Koje je Vase zvanje, a čime se bavite?

Diplomirao sam katoličku teologiju u Subotici. Studirao sam mnogo toga, žao mi je što još nisam.

Kako biste opisali svoj rad i po čemu je drugačiji ili poseban?

Zoran GašiZažmurim , zaškiljim i gledam u sebe. Kada pogledam spolja delo je gotovo.

Tako je bilo i sa lentikularima. Iz odbačenog (makulature) izdvajao sam bitno, ono što je meni trebalo, dorađivao klasičnim slikarskim tehnikama i stvorio jednu novu sliku, koju sam nazvao meta-makulatura. Lentikulari su proizašli iz prethodne dve faze, radio  sam ih dugo, godinama kroteći svoju divlju prirodu tišinom i dugim promišljanjem.

Kako biste opisali svoj stil?

To vam je orgazam sa bonusom – veličanstven događaj, pišem o tome, uskoro ćete čitati, ali pre svega pročitajte moj roman Kameo u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, koji je prvi deo  novosadskih vragolija.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Ja sam kao mali bio pokvareno ljubopitljiv. Moja majka i rodbina bili su često šokirani pa i izblamirani mojim pitanjima, pogledima, naročito pipanjima. Napipavao sam uvek sve što je tesno i što ječi mrtvački, tako sam tada govorio. Ali jedne noći iz ključaonice je bljesnula svetlost. Izvukao sam se iz kreveta i provirio. Na postamentu  od mermera stajala je velika glava od bronze smejala se uz odjek i govorila kao da oponaša kokodakanje. Pored nje, jedna moja dalja rođaka potpuno gola a bila je jako lepa, je kitila  bisticu zvončićima za vrbicu. Nedugo iza praznika ona je umrla. Tako su počeli moji kretivni susreti sa strahom.

Šta je najlepše sto Vam ovaj posao donosi?

Iluziju da sam živ.

LENTIKULARI-plava LENTIKULARI-velika

Šta Vas inspiriše?

To sa inspiracijom je malo teža stvar, stvrdne, splasne, odjedanput naduvava se, i prhne naglo u nepoznato.

Šta je ono sto Vas u ovom poslu plaši?

Dug život pre svega. Ljudi dugo žive pa sebi dozvoljavaju razne proizvoljnosti, bulazne i lažu  tumačeći svakodnevnicu. Umisle da su deo turbulentnog umetničkog života ovog vremena, ili da su neko drugi na koga se ufiksiraju, pa prekrajaju, fircaju i ušivaju sebe u ono što im je nerazumljivo, a dobro zvuči. Kao spodobe i strašila  lako ih je prepoznati, sede nakrivljeni, na nižim hoklicama skupljenih prstiju, ne piju ništa gazirano i traže gestom da nešto pojedu. Jednom sam davno u nekim novinama rekao da je umetnost samoubistvo na rate. Svako delce, svaki artefakt, otkinuti je, iščupani deo tela, kvarljiv je i podleže reizboru… Delo nije alibi za besmrtnost, ono je topografski znak puta ka likovnom mišljenju, u vremenu i prostoru, i to mišljenje ne može opstati samo kao likovno, niti je njegov medij jednom zauvek dan… Neki drugi sisači civilizacijskih privilegija dobro žive, paze na ishranu i na svaku posekotinu ili bubuljicu stavljaju flaster.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Da ono čime se na ovaj način bavim ne postane posao.

Knjiga, film, muzika koji Vas  inspirišu?

To su uvek bile enciklopedije, opšte, naročito Enciklopedija leksikografskog zavoda, likovne, muzičke, vojne, medicinske, poljoprivredne , tehničke, pomorske…Volim muzički barok Šarpantjea, Sebastijana, Burdena, britanski sving, Clesh, B52, Brajana Ferija, Adana Twins, Azam Ali…Filmovi Metropolis Frica Langa, Andaluziski pas Bunjuela i Dalija, Felinija, Pazolinija,Trifoa, Godara…ma to je jedno istorijsko kreativno ludilo a tek sam počeo sa nabrajanjem.

Do čijeg mišljenja držite?

Držim do svačijeg mišljenja, ono otkriva razna stanja duše i tela svakoga od nas, pa i meni o sebi.

LENTIKULARI-zenaPostoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Jedna je starica na ulazu u gradsku pijacu rekla mojoj majci: Ovaj mali nije mutav. Ja sam inače sisao skoro do pete godine.

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Bog i projekat sadržajnog života u ljubavi, a može i drugačije, stvar je izbora.

Postoji li san vezan za Vas posao koji želite da ostvarite?

To je uroboros. Sve je jedno, jedno je sve.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Odmah menjajte sve što ste započeli ako ne ide. Istrajavajte na promeni, brzoj promeni. Neka samo promena bude stalna.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela ... sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *