Marijana Knežev

kolaz - marijana knezev
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Stvaram pod svojim imenom, jer verujem u znakovnost sopstvenog imena. Marijana i Knežev u meni izazivaju jednu posebnost “Marijana Knežev, Knežev Marijana”, ne deluje li Vam tako? (smeh)

Gde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođena sam u Zrenjaninu, odrasla sam u Novom Bečeju, a trenutno najviše vremena provodim u Novom Sadu, iako neverovatno volim more! Imam običaj da kažem kako su rodu koja je trebalo da me donese na ovaj svet, a koja se uputila prema Mediteranu, lovci kidnapovali, i onda su vozeći se Vojvodinom u pravcu Banata, svratili u kafanu “Kod Lale” da predahnu od puta, gde su izlazeći onako mamurni ipak odlučili da je puste, a ona mene spusti na najbliže mesto i to je ispao Novi Bečej! (smeh)

Naravno da mesto odakle potičem utiče na moje stvaralaštvo koje je prožeto nekim intimnim neraskidivim sećanjima.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

Ljudi me prepoznaju ili me ne prepoznaju…Ovo ćemo pitati one što me prepoznaju.

Marijana Knežev izlozba - kolazi

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Pri kraju studija sam na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a pored toga osećam snažnu potrebu da svet prekrajam u svoj lepoti njegove harmonije, te otuda nastaju živopisne slike.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom .. ili  .. raditi na ovom projektu?

Kod mene je sve spontano, ne tražim rešenja po svaku cenu. Osećam da je umetnost oduvek deo mene, i ja deo nje, samo je bilo pitanje vremena u kom obliku će se ona  ispoljiti i najduže zadržati taj izgled. Izbor je pao na kolaž, kao likovnu tehniku u kojoj se slobodno i ispunjeno osećam.

Kako biste opisali svoj posao/ rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Moj rad bih opisala kao napad kreativne energije koji  usmeravam ka nečemu  što je za mene neobično i u čemu tražim posebnost u izražaju. Svaki stvaralački rad je zapravo poseban u svojoj autentičnosti, što ga i čini neuporedivim.

Kako biste opisali svoj stil?

Moj stil je stalno traganje i želja da dotaknem nešto što mi se u tom trenutku čini idealnim. Ponekad sam vrlo srećna kad se “očešem” o meni zamišljenu idealnu sliku!

Kolaz 1 Kolaz-2

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom I šta je bilo najteže na početku?

Od svoje 18. godine najintenzivnije, mada od kada znam za sebe uvek sam nešto crtala, bojila, pisala…Nikad nisam tačno razaznala šta je to bio početak, kao da je to u meni od vajkada. Kao da sklanjam koprenu zaborava, pa se preda mnom otvaraju čudesno lepi prostori. Najteže mi je bilo da svoje radove pokažem onima koje volim, njihov je sud za mene uvek posebnost.

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Interesantne susrete različitih svetova, šareniš iskustava, neobična mišljenja važnih istomišljenika koja su različita od onoga što vidim u mojim slikama, a i duboka prožimanja sa drugima…

Šta Vas inspiriše?

Inspiriše me sve ono dokle moj unutrašnji i spoljašnji pogled dopire. Skoro sam dobila ideju da stvaram novu seriju kolaža koja se odnosi na slatkiše, a inspiracija je potekla od dopisivanja sa mojom prijateljicom, koja se bavi glumom, gde smo nas dve stvorile svet slatkiša u kojem mafini lete, plaža je sa kamenčićima od čokolade, čamac od bakinih kolača … nadam se da ću vam to uskoro predstaviti!

Šta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

Najviše me plaši da iskustvo ne nadvlada moj instinkt i da ne bude više tog dečijeg pogleda na svet, koji vidi drugačije i koji vidi istinu.

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Najvažnije mi je pravo da mogu da izaberem onako kako želim.

Ovde bih se nadovezala na, za mene vrlo inspirativnu misao umetnika Zorana Gašija, koja glasi: Sloboda je pravo na izbor.

Knjiga, film, muzika koji Vas  inspirišu?

Veoma mi je zanimljiva knjiga Kameo autora koga sam spomenula u prethodnom pitanju. Reč je o knjizi upadljivo jedinstvenoj u svojoj različitosti i preporučujem je svima željnim nečeg drugačijeg, hrabrog i provokativnog, jer je reč o štivu koje budi različite utiske, sve osim ravnodušnosti. Takođe bih spomenula dramski opus Čehova, Mešu Selimovića i njegovo Ostrvo jer je reč o knjizi napisanoj u upitnim rečenicama, a upitnost uvek fascinira. Andrićeve Znakove pored putaMandolinu Kapetana Korelija, koja zrači iskrenom ljubavlju i sitnim ljudskim, ali istinskim zadovoljstvima.

Što se tiče filmova, fascinirana sam već duže vreme argentinskim filmom Divlje priče iz 2014, i gotovo svim filmovima Pedra Almodovara.

Kad je reč o muzici, prilagođavam je svojim osećanjima. Moj izbor su često muzika Jana Tirsena,  zatim Van Gogh, Ekatarina Velika, od stranih tu su Dipeš Mod, Ejmi Vajnhaus, Rudimental … pošto je Egzit u najavi, moja preporuka je Emeli Sande i na Jazz-u neprevaziđeni  Prodidži.

Kolaz-5 Kolaz-4

Do čijeg mišljenja držite?

Do mišljenja bliskih i dragih ljudi, čija mišljenja jedino i uvažavam iako su najčešće kritički nastrojena, jer u tome vidim dobru nameru i sveže ideje.

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Vrlo držim do mišljenja i komentara dece. Njihovu radost, viku, osmeh i sjaj u oku izazvane time što moji pegazi imaju oči na krilima, drvo ima ruke i noge, što na dnu mora plivaju oči … jeste zapravo trenutak koji ću zauvek pamtiti.  Njihovo oduševljenje bez nanosa konvencija nametnutih odrastanjem je nešto što zapravo treba veoma uvažavati.

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Najvažniji stvaralac jeste priroda. Trebalo bi pažljivije posmatrati svu lepotu oblika, boja, materijala, bića koju nam je ona pružila i time objasnila da je nemoguće moguće! U prirodi treba tražiti inspiraciju, pozitivnu energiju i primer skladnog života.

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Postoji. Ne bih da ga otkrivam, neka pokriven spava. (smeh)

Dodala bih samo da je izuzetno važno da ljudi imaju više snova, a ne samo jedan, jer će neki ostvariti, a neki ne. Oni što se ne ostvare možda i treba da ostanu samo snovi, kao mesto u kom ćemo tražiti utočište.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Da slede svoj unutrašnji glas, budu uporni, odlučni, požrtvovani,  dobronamerni, istrajni, da veruju i ne čekaju neko bolje vreme. Od nas samih sve zavisi. Ovde bih se nadovezala na misao Mike Antića, koja kaže: Ako nisi sad ti, nikad nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela ... sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *