Marija Pantelić

Marija Pantelić Leaf art
Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Ime, nadimak ili naziv pod kojim stvarate…

Moje ime je Marija Pantelić, to je ujedno i ime pod kojim stvaram. Naziv ili umetnički pravac na kojem trenutno radim, unosim inovacije i istražujem tehniku oslikavanja lišća zove se Leaf Art.

Marija PantelićGde ste rođeni i određuju li mesto i vreme Vas i ono čime se bavite?

Rođena sam u Loznici. Mislim da me mesto i vreme u kom se nalazim određuju donekle, jer život je krug, ali krug koji uvek cirkuliše i nikada nije zatvoren, naprotiv. Ali, opet trudim se da malo iskočim iz rutine, da zavrtim svet malo u drugom pravcu, da ne gledam samo pravo, već i iz više uglova, da se oslonim na onu Ljubav koja je u meni samoj i da odem putem kojim se ređe ide, putem srca.

I zapravo to i nije teško, ako imate poverenje u putovanje zvano život. Ukoliko ste srećni, možete biti bilo gde i imati svoj „privatni Menhetn“, svesni sadašnjeg trenutka, svesni da je vreme uvek pravo i da uvek imate mogućnost izbora, da promenite sebe, a samim tim i sve oko sebe.

Ljudi Vas prepoznaju kao…

„Nasmejanu“- prepoznaju me po osmehu, kao umetnicu, slikarku, vokalnog solistu, ćerku gitariste Aleksandra Pantelića Pante frontmena rok grupe „Zid Plača“ koji je bio veoma popularan devedesetih godina. A moje prijateljice, one najbliže,  zovu me “Kasper“, jer im delujem kao dobri duh, dnevna doza pozitivne energije, kojom kako one kažu umem da popravim  loš dan, kao i da upotpunim onaj najlepši.

Koje je Vaše zvanje, a čime se bavite?

Po obrazovanju sam medicinska sestra i radim na hirurškom odeljenju u Loznici. Naravno da svoju profesiju shvatam vrlo ozbiljno, jer rad sa ljudima zahteva dosta strpljenja, primenu znanja, veština i reagovanje u deliću sekunde, verujte mi to je umetnost. Jasno je da tada ne mogu da se baziram na sebe, već na druge oko sebe. Ali kada izađem  iz smene, skidam taj identitet i onda sam naprosto samo ja – Marija sa svim dobrim i lošim stranama koje me čine, sa snovima, osećanjima i željama u kojima vidim lepotu i inspiraciju.

Kada ste i kako shvatili da ćete se baviti ovim poslom ili raditi na projektu?

Probala sam, tačnije izvela mali eksperiment stavivši boju na list. Pošto sam uradila prvu sliku, ubrzo sam uradila i drugu i treću i tako redom… Još u detinjstvu sam gajila afinitete prema crtanju i slikanju i bilo kakvoj vrsti manuelnog, kreativnog stvaralaštva. Znala sam da ću se toj ljubavi uvek vraćati, kojim god putem me život ponese. Bilo je tu perioda gde sam se upuštala i u muzičke vode pevala sam u etno grupi „Riznica“, tu sam ostala tri godine, kao vodeći vokal,  pa period pisanja tekstova pesama,  kao i gostovanja na koncertima klasične gitare profesora Damjana Stanišića. I sve to mi je jako drago, ali mogu reći da sam se, ovde u oslikavanju mog lišća potpuno pronašla, a da li ću menjati podlogu videćemo, nisam isključiva i zaista ne znam  kakva ideja će mi se još javiti.

Marija-Pantelic-Leaf-art (1) Marija-Pantelic-Leaf-art (2)

Kako biste opisali svoj rad? I po čemu je drugačiji ili poseban?

Recimo kao dopadljiv, autentičan, ljubak i nepretenciozan, praktično primenjiv. Ono što ga čini posebnim je sama podloga, koja je jako zahtevna i specifična, pomalo nalik na pergament, i naravno moj lični pečat, moje viđenje stvari, ljudi, sveta ili svetova.

Kako biste opisali svoj stil?

Recimo da najviše naginje ka naivi i minijaturnom slikarstvu.

Kako ste počeli da se bavite ovim poslom i šta je bilo najteže na početku?

Kada gledate srcem, vidite slikarsko platno skoro u svemu. Sam  list ima jako privlačan oblik, naročito kada je suv. U jednom momentu učinio mi se kao pogodna podloga za rad.. Najteže je bilo odabrati i stvoriti tehniku, kao i sačuvati ga trajno. Odabrala sam akrilne boje, jer samo one imaju tu moć da pokriju ovakvu podlogu i lak za čamce koji ga čuva u željenom obliku.

Marija-Pantelic-Leaf-art (3) Marija-Pantelic-Leaf-art (5)

Šta je najlepše što Vam ovaj posao donosi?

Ono najlepše je kada neko u mojoj slici pronađe deo sebe ili oseti emociju kada stane pred delo i prepozna moju poruku ili kreira neku svoju ličnu. Kada izmamim osmeh  nekome i naravno izložbe, gde sam u prilici da čujem pohvale, kritike, sugestije, da upoznam  još kreativnih i kvalitetnih ljudi, kojih zaista ima mnogo.

Šta Vas inspiriše?

Inspirišu me stvarne situacije u kojima sam se našla, koje su me na neki način emotivno obeležile, pojave, besprekorna priroda… Ljubav, kao i sva ona stanja na putu do nje kroz koja svaki čovek bar jednom prođe. Isto tako inspirišu me ličnosti kojima se divim iz sveta muzike i filma, kao i svetske metropole i njihova zdanja i one svakodnevne životne situacije u kojima se prepliću momenti sreće i tuge, usamljenici i sanjari u potrazi za samim sobom.

Šta je ono što Vas u ovom poslu plaši?

Ne plaši me ništa, ovde vlada Ljubav, koja je sama po sebi odsustvo straha. Nema razloga za to, ne mislim o onome juče, kao ni onome sutra, puštam da se stvari dešavaju, pa šta bude sigurno i treba da se desi, što ne treba i neće. Znam samo da je put posut i ružama i trnjem, ali da je umetnost najviša forma nade i da uvek uzvrati.

Marija-Pantelic-Leaf-art (6) Marija-Pantelic-Leaf-art (7)

Šta Vam je u poslu najvažnije?

Najvažnije mi je da ti radovi ne stoje u moja četiri zida, u mom parteru za snove, bitno mi je da to podelim sa drugima, da doprem do njih, da ih dotaknem i podstaknem na razmišljanje i da ostavim trag iza sebe, da prigrlim dar koji posedujem  i da još mnogo radim na njemu. Naravno ne bi mi smetalo da neko obogati svoj zid nekim od mojih dela.

Knjiga, film, muzika koji Vas  inspirišu?

Navešću neke pisce koje čitam  u zadnje vreme, jako mi se dopada Ivana Kuzmanović, Antoni De Melo, kao  i Toni Parsons, koji je moj omiljeni pisac za popodne. A, naravno, neke moram  i posebno izdvojiti: Rhonda Byrne-The Secret, Paulo Koeljo-Alhemičar, Haled Hoseini-Lovac na zmajeve, Dostojevski-Idiot, Braća Karamazovi, Dobrica Ćosić-Koreni, Robert Graves-I Claudius, Oskar Vajld-Slika Dorijana Greja, Dejvid Nikols-Jedan Dan i moj miljenik Momo Kapor, a ima ih još zaista, zaista mnogo. Od filmova bih izdvojila Prohujalo sa vihorom, Amadeus, Momci iz Brazila, Lorens od Arabije, Ben Hur, Stradanje Isusovo, Troja ,Kum, Doktor Živago, Doručak kod Tifanija, Pijanista, Almost Famous, Love Actually, Pirati sa Kariba, Gospodar Prstenova…Teško je da se  opredelim za određenog izvođača ili izvođače. Bitan mi je kvalitet. Uglavnom je to jazz, blues, rock, pop, klasična i filmska muzika, kao i vrlo interesantne mešavine tih žanrova. Ali izdvojila bih recimo Leonarda Cohena, The Beatles, The Rolling Stones, Pink Floyd, Mike Olfielda, Paul Wellera i zaista jos mnogo imena.

Do čijeg mišljenja držite?

Veoma mi je stalo do mišljenja moje porodice i prijatelja, koji su spremni da me podrže u najvećoj ludosti, ali ako se odnosi na moj rad najviše mi je stalo do mišljenja moje tetke Antonine Pantelić, koja je istoričar umetnosti, koja je surovo i pravično realna, uvek iskrena, koja me upućuje i savetuje konstantno, na šta treba da obratim pažnju, kojim temama da se pozabavim, ali i da pohvali sve što je dobro, svaki pomak i trud i da me podrži i podstakne da istrajem u svojoj zamisli.

Marija-Pantelic-Leaf-art (8) Marija-Pantelic-Leaf-art (9)

Postoji li komentar kojim se ponosite i od koga ste ga dobili?

Ima ih više, ali evo izdvojiću komentar žene koja je otvorila moju izložbu Marine: „Bravo za način da se ostane čovek i to onaj čovek koji želi da ulepša svet, što i jeste umetnik u biti;“ kao i komentar mog tate: „Ponosan sam  na tebe. Sad ćeš  malo ti da budeš moja ćerka, a ne ja tvoj tata.“ i komentar mog  jako dobrog prijatelja: „Ti si emocija koja hoda…ti si umetnost.“

Stvaralac ili projekat na koji bi trebalo obratiti pažnju?

Izdvojila bih Ivana Kocića, koga sam upoznala lično na mojoj izložbi u galeriji O3one, jednostavno fantastičan, poseban, njegovi asemblaži su gotovo nestvarni. “Reciklaža Igre“ je projekat koji je zaista ostavio sjajan  utisak na mene-prosto nemam reči, osim bravo!!! Kao i Pavle Kukić koji ima odlične crteže.

Marija Pantelić Leaf art

Postoji li san vezan za Vaš posao koji želite da ostvarite?

Ja svoj san trenutno živim, ali uvek ima mesta za neki novi. San mi je da izlažem svoja dela i van granica ove zemlje.

Preporuka za sve one koji žele da krenu drugačijim putem…

Budite hrabri, slušajte svoje srce i pustite da vas povede… ništa nije nemoguće samo ako ste dovoljno hrabri da istrajete. I veoma je važno da se krećete, a da nikada ne dosegnete do vrha, jer logično je da sa vrha možete da krenete samo stepenik niže, zato uvek dodajte još jedan.

Podeli tekst na...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

(38 Posts)

Coolcooltura prati ljude, događaje, dela ... sve ono što inspiriše. Zamišljen je kao platforma za one koji traže svoj prostor i trenutak, ali i za one koje takvi sadržaji nadahnjuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *